Tročlana delegacija ZUOV-a koju su činili direktor, prof.dr Zoran Avramović, Olivera Todorović, rukovodilac Centra za profesionlani razvoj zaposlenih u obrazovanju  i Aleksandra Begović, savetnik koordinator, bila je gost Ministarstva prosvete Republike Austrije, odnosno njegovog Odeljenja za protokol i bilateralnu saradnju u obrazovanju. Ova poseta je rezultat nastavka saradnje ZUOV  sa gospođom Silvijom Jindrom, ekspertkinjom koja je u dva navrata bila predavač na konferencijama za nastavnike stranih jezika, koje je organizovao ZUOV u saradnji sa ERAZMUS projektom.

Na osnovu dogovora sa organizatorom program posete je koncipiran tako da se omogući uvid u obrazovni sistem Austrije i reformske pakete koje ova zemlja priprema radi unapređivanja obrazovanja. U okviru programa imali smo organizovana četiri okrugla stola na teme: obrazovni sistem Austrije, proces odobravanja udžbeničke literature, koncepcija, razvoj i implementacija kurikuluma  i obrazovanje i stručno usavršavanje nastavnika kao i posete školama svih nivoa i Pedagoške akademije na kojoj se obrazuju i usavršavaju nastavnici koji realizuju nastavu u svim segmentima obrazovanja izuzev gimnazijskog. Iz svega što smo mogli da vidimo i čujemo, stiče se utisak da postoji dosta slučnosti u nekim oblastima između Austrije i Srbije, naročito u domenu načina kako se procenjuje kvalitet udžbeničke literature i kako se odobravaju kao i izrade kurikuluma koji je zastupljen sada mnogo više na kompetencijama i ishodima nego na samim sadržajima predmeta kako je to ranije bilo. Ovakav preokret u koncepciji samih nastavnih programa bio je neophodan i zbog usaglašavanja sa zahtevima centralizovanog maturskog ispita koji se u tom obliku sprovodi već tri godine.

Austrijski obavezni školovanje treaje 9 godina i sastoji se iz nekoliko delova. Obrazovanje počinje predškolskim periodom od navršene šeste godine života. Postoji tendencija da se ta granica spusti i da se na taj način produži obavezno školovanje čak i za dve godine, kako bi se unapredile određene kompetencije kod dece, naročito jezičke, koje mogu biti prepreka u daljem obrazovanju. To se odnosi naročito na decu sa migrantskim poreklom  kojima nemački jezik nije maternji. Obrazovanje u Austriji je besplatno i država investira mnogo u obrazovanje pružajući svima iste uslove i mogućnosti. Privatne škole postoje, ali ih nema mnogo i veoma su dostupne zbog skromnih školarina. One rade po programima po kojima rade i državne škole. Obrazovni sistem Austirje nudi veliki broj opcija za učenike pri čemu se respektuju različite potrebe i interesi učenika i roditelja. Sistem je otvoren tako da pruža mogućnost učenicima da u svakom segmentu mogu da prelaze iz jednog u drugi u zavisnosti od postignuća i potreba pojedinca i društva. Prvi stepen školovanja započinje četvorogodišnjom osnovnom školom koju pohađaju sva deca od šeste godine. U osnovnoj školi se radi na podsticanju razvoja socijalnih, emocionalnih, intelektualnih i fizičkih sposobnosti i veština učenika i pružanju jednog opšteg obrazovanja koje je baza za dalje školovanje. Sledeći deo obrazovnog sistema obuhvata četiri razreda koja mogu da se pohađaju u gimnaziji ili tzv. srednjoj školi (pandan našem drugom ciklusu). U tom delu deca dobijaju ili opšte obrazovanje koje vodi maturi ili obrazovanje blago usmereno budućem zanimanjima. Treći deo je finalni i kao i prethodni nivo vodi opštem obrazovanju koji otvara put akademskom obrazovanju ili stručno koje može trajati od tri do pet godina. Zastupljen je i dualni sistem koji je veoma tražen. Deca sa posebnim potrebama mogu da pohađaju  specijalne škole ili da budu uključeni u rad škola (inkluzija). U prilog besplatnom školovanju govori i činjenica da su udžbenici besplatni i da država odvaja u prvom delu obrazovanja 50 evra po učeniku, u drugom 90 evra i u trećem 150 evra.

Posete školama i razgovori sa kolegama su bili od velikog značaja jer je delegacija imala priliku da oseti atmosferu škole i način rada koji je za svaku pohvalu. U osnovnoj školi je zastupljen tematski pristup, tako da su povezani sadržaji svih predmeta i da deca rade dosta u paru ili grupi na različitim projektima. Nastavnici kojih često ima dva u razredu sarađuju sa grupama. Dosta se polaže važnosti na umetnosti i rukotvorinama koje su izložene po celoj školi. Ono što je bitno napomenuti je i dobra saradnja sa roditeljima koji volonterski pomažu u radu škole tako što individualno rade sa pojedinim učenicima kojima je pomoć u učenju potrebna. Učenici često idu u pozorište i muzeje i svaka poseta se reflektuje na njihov dalji rad u učionici. U školi rade i izvorni govornici za engleski i francuski jezik koji od prvog razreda rade određene sadržaje drugih predmeta na stranom a i jačaju jezičke kompetencije zaposenih u kolektivu. U srednjoj školi i gimnaziji je nastava nešto klasičnija , ali se dosta radi na povezivanju sadržaja srodnih pojmova i jačanju kompetencija. Problemi sa kojima se susreću nastavnici su odeljenja u kojima ima dosta dece migrantskog porekla i izbeglica, tako da se organizuju i specijalni časovi nemačkog jezika koji je neophodan kako bi se učenici što bolje integrisali u obrazovanje, imali bolja postignuća i bili ravnopravni sa ostalim učenicima.

Delegacija je bila i gost naše Ambasade u Beču koja želi na svaki način da pomogne i podrži bilateralnu saradnju dve zemlje u oblasti obrazovanja i kulture.

Trodnevna poseta je bila izuzetno interesantna i korisna, nastaviće se dolaskom grupe nastavnika u Srbiju i nadamo se da ćemo moći da uzvratimo istom merom izuzetno dobrom domaćinu. Celokupnom utisku doprinela je i Božićna atmosfera prelepe austrijske prestonice koju krase na svakom trgu Božićne pijace.

 Beč, 5. – 7. decembra 2016. godine