ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ О НАЦРТУ ЗАКОНА О УЏБЕНИЦИМА
— 03.03.2015 439Ауторски текст директора Завода за унапређивање образовања и васпитања
проф. др Зорана Аврамовића
ОПШТЕ ДОБРО И ИНТЕРЕСИ У ОБРАЗОВАЊУ
Образовање у Србији, од социјалистичких времена до данас не може да избегне улогу непомериве мете за свеколико оптуживање. Све друштвене тешкоће треба да упија образовни систем, из чега следи порука: када реформишемо образовање друштво ће изаћи из сиромаштва, оскудице и слепе улице. Наравно да је то погрешно мишљење али у судару са посебним, уским интересима појединаца, група и организација, логично мишљење ће бити на губитку.
Ако хоћемо да се позабавимо проблемима друштвених појава и процесима, онда морамо да следимо освојене методе социологије сазнања које нам казују да увек треба разликовати оно што је манифестно, видљиво од скривног или латентног. Пример за ово може да буде јавна расправа о Нацрту закона о уџбеницима, у којој лако можемо да препознамо разлику између онога што је опште добро и посебних (материјалних) интереса. Али, најпре једна напомена: некада је систем образовања био дежурна тема, а у последње време, његови поједини делови- основе система, високо образовање, наставни планови и програми, уџбеници.
Дакле, о новом закону о уџбеницима је реч. У јавној дискусији о овом Нацрту закону има свега помало: нетачних чињеница, оскудног или погрешног знања о уџбеницима, материјалних интереса оних који се бави издавањем уџбеника, директно или индиректно.
Није јасно зашто се зарад заштите посебних интереса уплиће Министарство просвете. Зато да би се фалсификовала чињеница израде Нацрта закона о уџбеницима. Није тачно да је помоћница министра сама писала закон и да нису учествовали стручњаци у његовој изради. Та неистина за мене је увредљива, јер сам био члан радне групе, учествовао са стручњацима у његовој изради и јавно излагао аргументе за његову промену. О свим другим активностима и широким консултацијама помоћница може више да саопшти, а и сајт је допступан.
Друго није тачно да је Нацрт закона прузима из било које државе. Неки делови су слични а компаративна анализа показује да је у скоро свим државама уџбеницима ограничено време употребе (око 4 године) и да министарства одређују цену.
Ни разумевање квалитета уџбеника није ваљано. Инсистирање на садржају као критеријуму квалитета је магла. Квалитет се не може одредити без стандарда а стандарди прате закон и никако се не доносе пре закона. Како може подзаконски акт да претходи законском!!
Има ту и демагогије код заступника посебних интереса. Криткују се бесплатни уџбеници, сада. Тобоже, ученици се деле у једнакостима. О томе су ћутали. (Јавно сам критиковао ту одлуку 2010 и 2011). А реч је о томе да држава селективном применом бесплатних уџбеника помаже сиромашним родитељима, чиме се доступност за све ученике остварује, а са друге стране Нацрт закона обухвата све категорије ученика, што до сада није био случај.
Исто важи и када се критикује Министарство због апстрактног говора о корупцији у образовању. Ако нема храбрости да каже, онда она, тобоже и не постоји. Није реч о храбрости, већ о општепознатим чињеницама. Једна издавачка кућа на свом сајту има овакав оглас: за 20 наручених комплета учитељ добија таблет, приручник за часове, торбу, бесплатне акредитоване семинаре. Шта је ово?
У Нацрту закона о уџбеницима се боље решавају неке одредбе од старог као што су: а) начело равноправности издавача у погледу подношења захтева, б) обавезност припреме текста уџбеника (без импровизације), г) прецизност рокова, д) анонимност аутора уџбеника, ђ) издавач уплаћује таксу. Ово последње је од огромне буџетске важности. Велики недостатак важећег закона је у томе што издавачи нису финансирали преглед својих уџбеника, већ су коришћена средства из буџета (за рад чланова комисија за оцену квалитета) а они стицали зараду на тржишту уџбеника. ЗУОВ је само прошле године потрошио из буџета 17 милиона на њихов рад. Истовремено, издавачи продају уџбенике родитељима по цени од 800 динара (по уџбенику). Може ли то бити закон у држави која хоће да буде рационална у беџетској политици? А о штетама по основне вредности образовања као што су општа доступност квалитетног уџбеника, максимална транспарентност, сузбијању корупције и даље, да и не говоримо.