Издавачи се утркују да штампају уџбенике
— 14.02.2014 322Преузет текст из Вечерњих новости од 13. фебруара 2014. године.
Сваке године се повећава број књига за основне и средње школе. Зараду, у висини од 150 до 200 милиона евра, деле 74 фирме.
ТРЖИШТЕ уџбеника годишње вреди између 150 и 200 милиона евра, па се све више издавача утркује да узме део „колача“. Број уџбеника за које издавачи траже одобрење увећава се из године у годину, а само током 2013. у Завод за унапређивање образовања и васпитања стигло је на одобравање 537 рукописа књига за основне и средње школе.
Стручне комисије одобриле су 248, а одбиле 230 уџбеника. Технички су била неисправна 34, а у процедури за одобравање је 25 наслова. Пристигло је и 90 наслова за националне мањине.
Литературу за основце и средњошколце објављују чак 74 лиценцирана издавача. Процедуром одобравања уџбеника незадовољни су готово сви, и траже хитну измену закона.
– Имамо многобројне примедбе на постојећи нацрт закона о уџбеницима – каже, за „Новости“, др Зоран Аврамовић, директор Завода за унапређивање квалитета образовања и васпитања. – Централно питање је како доћи до што квалитетнијег уџбеника.
Рукопис прво прође рецензију у издавачкој кући, после иде у Министарство. Одатле одлази у Завод за унапређивање образовања и васпитања, чија трочлана комисија даје мишљење. Потом иде на гласање на Национални просвети савет (НПС), па поново у МПН.
– Потпуно је апсурдно да се на тај начин ниподаштава стручност наше комисије. Простим дизањем руке одлуку доносе људи који нису ни погледали рукопис – каже Аврамовић.
Да би нешто хитно требало мењати у процедури одобравања уџбеника слаже се и Оливера Крупеж, наставница са дугугодишњом праксом и председница подружнице Друштва за српски језик за Моравички округ.
– Наставници ми се често жале на пропусте које откривају у уџбеницима – каже наша саговорница. – Продукција је огромна и тешко је обезбедити квалитетну проверу садржаја.
ПИСАЊЕ РАЗГЛЕДНИЦА
У „ЕДУКИНОЈ“ радној свесци за српски језик за трећи разред основне школе постоји вежба писања разгледнице. Према речима Оливере Крупеж, примери нису стављени у шаљив контест, већ се од ученика тражи да напишу разгледницу у истом маниру.
Драги Перо,
Ја сам у Паризу. Много се лепо проводим и драго ми је што ниси овде. Ти увек чачкаш нос, а мени се то не свиђа. Биљана